Kod dece i adolescenata GOJAZNOST se definiše kao porast telesne mase iznad
arbitrarno utvrđene vrednosti, koja uzima u obzir pol, hronološki uzrast i telesnu visinu ispitanika, a koji je uslovljen prekomernim sadržajem masti u organizmu.
Zašto nastaje gojaznost?
Gojaznost nastaje kada je kalorijski unos veći od energetskih potreba u dužem vremenskom periodu bez adekvatnog utroška energije. Tada se višak kalorija skladišti u organizmu u vidu energetske rezerve (glikogen, masti) i troši u slučaju povećanih potreba organizma ili ako organizam gladuje. Jasno je, dakle, da do gojaznosti neće doći ako postoji ravnoteža između unosa hrane i energetske potrošnje.
Gojaznost kod dece i adolescenata
- Klinički utisak zasnovan na proceni rasporeda i razvijenosti potkožnog masnog tkiva.
- Indeks telesne mase (BMI)>P85
- Osobe u riziku da razviju gojaznost ! - Indeks telesne mase (BMI)>P97
- Gojazne osobe !
Formula za proračun gojaznosti:
Šta je BMI?
BMI (Body Mass Index)- je odnos između težine i visine koji se koristi za procenu uticaja gojaznosti kao faktora rizika na zdravlje. To je matematička formula koja korelira sa telesnim mastima kod odraslih osoba, a izračunava se kao težina u kilogramima podeljena sa telesnom visinom u metrima na kvadrat.
BMI=TT (kg) / [TV (m)]2, gde su: TT=telesna težina; TV=telesna visina.
Prilažemo i tabele za jednostavno očitavanje BMI. (BMI-tables.pdf)
Faktori rizika za nastanak gojaznosti
- Gojaznost u detinjstvu nastaje međudejstvom genetskih, bioloških, psiholoških, sociokulturoloških i činioca okoline.
- Genetski je uslovljena diferencijacija kompleksa hormona i neurotransmitera koji regulišu osećaj sitosti, gladi, lipogenezu i lipolizu kao i rast i razvoj reproduktivne funkcije.
Faktori rizika za nastanak gojaznosti
- “Gojaznost u porodici”
- Povećana porođajna težina, dijabetes majke i gojaznost u porodici su činioci koji zajedno sa činiocima sredine određuju vrstu i stepen gojaznosti. - Kod mlađe dece ako je jedan roditelj gojazan šansa da će biti gojazni u odrasloj dobi je tri puta veća, a ako su oba roditelja gojazna 10 puta veća nego kod dece čiji roditelji nisu gojazni.
- Do treće godine života gojaznost roditelja više predviđa gojaznost u odrasloj dobi od same aktuelne težine deteta.
- Rani period u detinjstvu je kritičan za razvoj gojaznosti. Dužina dojenja je obrnuto povezana sa rizikom za gojaznost u kasnijem detinjstvu.
- Ulaganje u pravilnu ishranu u detinjstvu, kao što je veći unos proteina ima kasnije pozitivne efekte po zdravlje.
- Adolescencija je drugi period povećane sklonosti ka razvoju gojaznosti.
Faktori sredine koji doprinose razvoju gojaznosti su mnogostruki
- nizak socioekonomski status
- gojaznost majke
- sedaterni način života (u SAD 25 % dece gleda televizijski program više od 4 sata dnevno)
- Smanjena fizička aktivnost (u SAD samo 20% dece je 2-5x nedeljno fizički aktivna).
Posledice gojaznosti po zdravlje
Gojaznost je udružena sa zdravstvenim problemima u pedijatrijskom uzrastu i važan je činilac rizika za mnoga oboljenja i smrtnost u odrasloj dobi.
Zdravstveni problemi koji se kasnije javljaju kod gojazne dece i adolescenata
- A. Kardiovaskularni sistem
-hiperholesterolemija i dislipidemija
-hipertenzija - B. Endokrini sistem
-hiperinsulinizam
-insulinska rezistencija-smanjena tolerancija glukoze
-tip 2 dijabetes melitusa
-neredovnost menstruacija - C. Mentalno zdravlje(depresija)
- D. Respiratorni sistem (astma)
- E. Ortopedski problemi (genu varum)
- F. Gastrointestinalni (nealkoholni steatohepatitis)
Distribucija masti
Iako je ukupna količina masti u telu značajan parametar za procenu zdravstvenog rizika, raspored (distribucija) masti je, takođe, značajan parametar, čak nezavisan.
Razlikujemo dva tipa rasporeda (distribucije) masti:
- "Apple shape"-jabuka-androidni tip gojaznosti-upper distribution-gornja distribucija. Adipozno tkivo je koncentrisano oko trbuha i u gornjim partijama tela. Ovaj tip gojaznosti nosi povećan rizik za hipertenziju, dijabet tip II, srčana oboljenja i izvesne forme karcinoma.
- "Pear shape"-kruska- ginoidni tip gojaznosti -lower distribution- donja distribucija. Adipozno tkivo se koncentriše oko bokova, kukova i butina. Češći je kod gojaznih žena.
Kako se određuje zdravstveni rizik na osnovu Body Mass Index-a?
*Komorbiditet je stanje udruženo sa gojaznošću koje se pogoršava sa povećanjem BMI, a često poboljšava ukoliko se gojaznost uspešno tretira.
Kada je procena zdravstvenog rizika adekvatna?
BMI se koristi za procenu zdravstvenog rizika kod odraslih osoba. Ne zavisi od pola i uzrasta jer ima širok dijapazon primene (od 19 do 70 godina).
BMI | Uhranjenost | Rizik za obolevanje na osnovu BMI | Rizik za obolevanje na osnovu BMI i komorbiditeta* |
< 18.5 | Mršavi | Minimalni | Nizak |
> 18.5 - 25 | Normalno uhranjeni | Nizak | Umeren |
> 25 - 30 | Prekomerno uhranjeni | Umeren | Visok |
> 30 - 35 | Umereno gojazni | Visok | Vrlo visok |
> 35 - 40 | Jako gojazni | Vrlo visok | Ekstremno visok |
> 40 | Ekstremno gojazni | Ekstremno visok | Ekstremno visok |
Prisustvo jednog ili više komorbidnih stanja povećava zdravstveni rizik vezan samo za BMI.
Komorbiditet vezan za gojaznost:
- Hipertenzija
- Kardiovaskularne bolesti
- Dislipidemija
- Tip II dijabetes
- Sleep apnea
- Osteoartritis
- Sterilitet
Druga patološka stanja:
- idiopatska intrakranijalna hipertenzija
- proširene vene donjih ekstremiteta
- gastroezofagealni refluks
- urinarna stres inkontinencija
Distribucija masti može se proceniti merenjem:
Obim kuk-struk (WHR-Waste to Hip Ratio), tj. krojačkim santimetrom izmeri se obim struka i deljenjem sa obimom kuka u cm.
WHR | POL |
>1 | Muškarci |
>0.8 | Žene |
Obim kuk-struk (WHR-Waste to Hip Ratio)
Ovaj odnos je značajan indikator distribucije masti, naročito abdominalne masti i dobar indikator za procenu zdravstvenog rizika. Vrednosti do 1 za muškarce i do 0.8 za žene su donje granične vrednosti. Vrednosti preko pomenutih nose rizik za obolevanje, nezavisno, ali i udruženo sa gojaznošću.
Obim struka
- Merenje obima struka je drugi način da se proceni distribucija masnog tkiva.
- On je adekvatan indikator intraabdominalnih masti kao i zdravstvenog rizika. Zapaženo je da osobe (muškog pola) koje imaju obim struka preko 94 cm imaju povećan rizik, a preko 102 cm jako povećan rizik za obolevanje. Osobe (ženskog pola) koje imaju obim struka preko 80 cm imaju povećan rizik, a preko 88 cm imaju jako povećan rizik za obolevanje.
- Visok odnos abdominalnog masnog tkiva udružen je sa hipertenzijom, smanjenom tolerancijom na glukozu, hiperinsulinemijom i dislipidemijom (aterogeni plazma lipid profil-najčešće povišeni trigliceridi, a smanjen HDL). Ovi simptomi se označavaju danas kao sindrom X. Izvesne forme karcinoma su zapažene kod ovih pacijenata, kao i srčana oboljenja.
- Visok odnos abdominalnog masnog tkiva udružen je sa hipertenzijom, smanjenom tolerancijom na glukozu, hiperinsulinemijom i dislipidemijom (aterogeni plazma lipid profil-najčešće povišeni trigliceridi, a smanjen HDL). Ovi simptomi se označavaju danas kao sindrom X. Izvesne forme karcinoma su zapažene kod ovih pacijenata, kao i srčana oboljenja.
Učestalost gojaznosti kod dece
- Učestalost gojazne dece i adolescenata u poslednje dve decenije udvostručena je u SAD
- Najnovija istraživanja govore o učestalosti gojaznosti od 15,3%
(u uzrastu 6.-11.godine) i 15,5% (u uzrastu12.-19. godine) - Povećana je učestalost gojazne dece mlađe od 5 godina.
(Pediatrics, 2003. godine)
Uzroci porasta gojaznosti u savremenom svetu
- Sekularni trend porasta telesne mase
- Uslovi života
- češća u nižim socioekonomskim slojevima u razvijenim zemljama - Genetski činioci ?
- oba roditelja gojazna (gojazno 80% dece)
- jedan roditelj gojazan (gojazno 50% dece)
Gojaznost – ciljevi terapije:
- Korekcija načina ishrane i povećanje fizičke aktivnosti, a ne dostizanje “idealne“ telesne mase
- Redukcija telesne mase
- kod devojaka koje su završile rastenje
- postojanje sekundarnih komplikacija - Održavanje telesne mase
- kod devojaka koje još rastu
- kod svih dečaka u periodu brzog rastenja
Gojaznost - osnovni principi terapija
- Ishrana:
- metodične, postepene i dugoročne izmene u ishrani, a ne ponavljanje kratkoročne „stroge dijete“
- uravnotežena hipokalorijska ishrana - Fizička aktivnost
- Psihološka potpora
Zdravo hranjenje podrazumeva rukovođenje principima pravilne ishrane, odnosno pridržavanje pravila koje nam daje nutritivna piramida: Bazu piramide čine razne vrste žita, proizvodi od žita i brašna. Ova grupa namirnica treba da obezbedi 40 % od ukupne energetske vrednosti namirnica. Pri izboru namirnica prednost dati crnom hlebu i proizvodima od crnog brašna kako bi se povećao unos biljnih vlakana. Smanjiti unos testenina. Nešto uži deo piramide čine povrće i voće koji treba da obezbede oko 35 % od ukupne energetske vrednosti. Od toga na voće otpada 17 % energije, a na povrće 18 %. Pri odabiru namirnica voditi računa da je češće zastupljeno sočno voće i povrće, a u mnogo manjoj količini voće bogato mastima (lešnici, bademi, orasi) i skrobno povrće (krompir); Još uži deo piramide čine meso i proizvodi od mesa, mleko i mlečni proizvodi. Svaka od ovih grupa namirnica treba da je zastupljena sa po 10 %. Prednost uvek dati mršavim vrstama mesa (belo živinsko meso, teletina, riba, junetina). Odabirati obrano mleko i mlečne proizvode sa manjim procentom masti; Najuži deo piramide predstavljaju masti, ulja i šećeri. Njih treba jesti u najmanjim količinama koje ce obezbediti 5 % ukupnog energetskog unosa.
PRAKTIČNI SAVETI
- Voditi računa o pripremi hrane (kuvanje, pečenje na teflonu, roštilju, uz minimalnu količinu masnoće, izbegavati pohovanje, prženje); Ukupnu količinu hrane rasporediti na više obroka tako da razmak ne bude veći od 5 niti manji od 3 h. Najbolje je da postoje 3 glavna obroka i dve užine; Ograničiti unos soli samo na pripremu hrane, ne dosoljavati gotovo jelo, salate; Obratiti se stručnjaku za pravilnu ishranu koji će vam dati stručna i praktična uputstva o zdravom hranjenju, odrediti BMI koji će pacijent održavati (uzimajući u obzir eventualni komorbiditet).
- Kreirati ravnotežu između unetih i potrošenih kalorija kroz fizičku aktivnost; nastojati da promenite loše navike u ponašanju vezanih za ishranu.
Preporuke za prevenciju gojaznosti kod dece
- Prevalenca gojaznosti u pedijatriji je povećana, jasno je povezana sa određenim oboljenjima i brzo se povećava
- Prevencija gojaznosti je kritično određena posledicama po zdravlje u odraslom dobu
- Prepoznavanje genetskih, faktora sredine ili kombinacije faktora rizika za gojaznost kod dece
- Rano prepoznavanje pojave gojaznosti na osnovu procene BMI
- Edukacija porodice da prepozna važnost fizičke aktivnosti i pravilne ishrane za zdravlje njihove dece
- Prepoznavanje značaja promena u količini unete hrane
- Promocija redovne fizičke aktivnosti od strane porodice, škole i medija.
- Optimalna prevencija je kombinacija dijete i fizičke aktivnosti
VIZIJA ZDRAVLJA
- Identifikacija porodica sa rizikom na osnovu porodične anamneze porođajne težine deteta ili socioekonomskih činilaca
- Određivanje indeksa telesne mase (BMI) jednom godišnje za svu decu i adolescente
- Podrška i promocija dojenja.
- Edukacija roditelja da promovišu zdrav način ishrane.
- Ograničavanje gledanja televizije i video igara na 2 h dnevno
- Prepoznavanje i praćenje oboljenja koja su udružena sa gojaznošću.