• 01.png
  • 02.png
  • 03.png
  • 04.png
  • 05.png
  • 06.png
  • 07.png
  • 08.png
  • 09.png
  • 10.png
  • 11.png
  • 12.png
  • 13.png
  • 14.png
  • 15.png

Meningitis je zapaljenje moždanih ovojnica (moždanica).


KAKO DOLAZI DO ZAPALJENJA
?

Do zapaljenja dolazi kada mikroorganizam - uzročnik ove bolesti stigne do moždanih ovojnica i tada kreće da se razmnožava. Ova bolest se znatno razlikuje od zapaljenja mozga - encefalitisa koja je znatno teža bolest do koje dolazi po prodoru bakterija ili čak parazita, u fino moždano tkivo gde se zapaljenje dešava.


ŠTA SU TO MOŽDANE OVOJNICE
?

Meninge ili moždanice (moždane ovojnice) su fini prekrivači mozga i kičmene moždine. One obavijaju najsloženije tkivo organizma koji čini centralni nervni sistem. Tvrda moždana opna se nalazi odmah ispod kosti lobanje i delom kičme, dok meka moždanica naleže na nervno tkivo.
Sve se to "kupa" u jednom potpuno sterilnom rastvoru koji se zove cerebro-spinalna tečnost ili likvor.
Dakle, mozak i kičmena moždina su "potopljene" u likvor koji "teče" između dva lista moždane opne.


KOJI SU UZROCI ZAPALJENJA MOŽDANICA KOD DECE
?

Najčešći prouzrokovači meningitisa su bakterije i virusi.

  • Od mnoštva bakterija, jedna od najčešćih je meningokoka (N. meningitidis) koja je upravo dobila ime po nezgodnoj osobini da se "uvali" u moždanice i tamo napravi zapaljenje.
  • Druga je ona koja spada u familiju streptokoka (S. pneumoniae), koja pored pluća može stići i do moždanih opni i time izazvati teže forme meningitisa.
  • Hemofilus influence (H. influenzae) je takođe veoma čest prouzrokovač meningitisa i drugih teških infekcije tipa zapaljenje grkljana, zapaljenje uha, pluća.
  • Postoji i mnogo drugih bakterija koje su u stanju da prouzrokuju meningitis (Stafilokoke, Listerija, crevne bakterije, Kohov bacil...).
  • Virusi su takođe često izazivači meningitisa. Prevashodno se radi o letnjim virusima koji često uzrokuju infekcije disajnih organa i organa za varenje pa se nazivaju enterovirusi.
 sl0202  sl0203
Meningokoka (N. meningitidis) Streptokoka (S. pneumoniae)


KAKO VIRUSI I BAKTERIJE STIŽU DO MOŽDANICA
?

Bakterije se prvo nasele u gornjim disajnim putevima, pa se postepeno šire do moždanih opni. Kod novorođenčadi do infekcija dolazi i preko porođajnog kanala, pa bakterije lako prodiru do novorodjenčeta (bakterije se prvo nasele u usnoj duplji, gornjim respiratornim putevima, pa se postepeno šire do moždanih opni). Treba naglasiti da većina beba koja ima sepsu (bakterijsku infekciju krvi, koja je zapravo infekcija celog organizma) ima i meningitis.
Ređe, bakterije stižu nekim drugim putem, npr. kao kod dece koja imaju izuzetno loš imunološki (odbrambeni) sistem.
Većina virusa, koji prouzrokuju meningitis stiže preko disajnih organa ili organa za varenje. Prljave ruke i zagađena voda su najčešći načini dolaska virusa u organizam.

 sl0204  sl0205
Hemofilus influence
(H. influenzae)
Hemofilus influence
(H. influenzae)


HAEMOPHILUS INFLUENZAE TIP B (HIB) OBOLJENJE

Haemophilus influenzae tip B (HIB) je do skora bio najčešći uzročnik bakterijskih infekcija u male dece. HIB izaziva različita oboljenja, kao što je meningitis, zapaljenje uha, grkljana, pluća. Međutim, postoji vakcina, pa vrlo mali broj dece oboleva.


KO MOŽE DA DOBIJE HIB
?

HIB se najčešće javlja kod dece uzrasta od 3 meseca do 3 godine. Kod dece starije od 5 godina se ne javlja.


KAKO SE HIB PRENOSI
?

HIb se prenosi preko kapljica iz nosa i grla inficiranih osoba. Ljudi mogu biti nosioci HIB-a, prenose ga drugima a da sami nisu bolesni.

KOJI SU SIMPTOMI HIB OBOLJENJA?

Simptomi (znaci) bolesti zavise od dela tela koji je napadnut bakterijom. Temperatura se javlja u svakom obliku bolesti.

Simptomi meningitisa su:

  • ukočen vrat,
  • glavobolja,
  • povraćanje,
  • fotofobija.

Simptomi upale pluća su:

  • ubrzano disanje,
  • kašalj.

Kod upale grkljana disanje je:

  • otežano i čujno,
  • promuklo, kao lavež psa.


KADA SE JAVLJAJU PRVI SIMPTOMI BOLESTI
?

Simptomi bolesti se javljaju u periodu kraćem od 10 dana posle izlaganja bakteriji, odnosno posle 2-4 dana.


KOLIKO DUGO JE OSOBA KOJA IMA HIB OBOLJENJE ZARAZNA
?

Ovaj period je različit. Posle uzimanja antibiotika u toku jednog do dva dana, obolela osoba ne može prenositi oboljenje.


DA LI OSOBA POSTAJE IMUNA AKO JE JEDNOM IMALA HIB OBOLJENJE
?

Deca koja obole od HIB-a pre nego napune godinu dana nisu imuna na ovo oboljenje i trebalo bi da prime vakcinu. Posle druge godine postoji određeni prirodni imunitet na ovo oboljenje.


KAKO SE LEČI HIB
?

HUB oboljenje se leči antibioticima - Ampicilin ili Hloramfenikol, koje odredi lekar.


ŠTA TREBA UČINITI AKO JE DETE BILO U KONTAKTU SA DRUGIM DETETOM KOJE JE IMALO HIB OBOLJENJE
?

Članovi porodice, druga deca u dečijim ustanovama i deca mlađa od 5 godina koja nisu primila vakcinu, a nedavno su bila u kontaktu sa zaraženim detetom, treba da se jave svom lekaru koji će odrediti terapiju.


ŠTA UČINITI DA SE SPREČI ŠIRENJE HIB OBOLJENJA
?

Trenutno postoji nekoliko vakcina za koje postoji dozvola od U.S. Food and Drug Administration (Državna uprava za hranu i lekove SAD-a). Američki Institut za Pedijatriju (AAP) i Savetodavni Komitet za primenu imunizacije (ACIP) preporučuju da sva deca prime HIB vakcinu počevši od 2. meseca života. Ista preporuka je i u našoj zemlji.


Vakcina HIB postoji i primenjuje se u Zaječaru
.

Kontakt osoba zadužena za dostavljanje podataka o broju pregleda MR i broju pregleda CT-a u Zdravstvenom centru Zaječar:

Milica Mančić

064/8879-130

infoszcz@mts.rs