• 003.png
  • 03.png
  • 04.png
  • 004.png
  • 05.png
  • 005.png
  • 06.png
  • 07.png
  • 08.png
  • 09.png
  • 010.png
  • 011.png
  • 14.png
  • 15.png

Indeks članaka

Kod dece i adolescenata GOJAZNOST se definiše kao porast telesne mase iznad 
arbitrarno utvrđene vrednosti, koja uzima u obzir pol, hronološki uzrast i telesnu visinu ispitanika, a koji je uslovljen prekomernim sadržajem masti u organizmu.


Zašto nastaje gojaznost?

Gojaznost nastaje kada je kalorijski unos veći od energetskih potreba u dužem vremenskom periodu bez adekvatnog utroška energije. Tada se višak kalorija skladišti u organizmu u vidu energetske rezerve (glikogen, masti) i troši u slučaju povećanih potreba organizma ili ako organizam gladuje. Jasno je, dakle, da do gojaznosti neće doći ako postoji ravnoteža između unosa hrane i energetske potrošnje.


Gojaznost kod dece i adolescenata

  • Klinički utisak zasnovan na proceni rasporeda i razvijenosti potkožnog masnog tkiva.
  • Indeks telesne mase (BMI)>P85
    - Osobe u riziku da razviju gojaznost !
  • Indeks telesne mase (BMI)>P97
    - Gojazne osobe !

Formula za proračun gojaznosti:

bmi

 

 Šta je BMI?


BMI (Body Mass Index)- je odnos između težine i visine koji se koristi za procenu uticaja gojaznosti kao faktora rizika na zdravlje. To je matematička formula koja korelira sa telesnim mastima kod odraslih osoba, a izračunava se kao težina u kilogramima podeljena sa telesnom visinom u metrima na kvadrat. 
BMI=TT (kg) / [TV (m)]2, gde su: TT=telesna težina; TV=telesna visina.

Prilažemo i tabele za jednostavno očitavanje BMI. (BMI-tables.pdf)


Faktori rizika za nastanak gojaznosti

  • Gojaznost u detinjstvu nastaje međudejstvom genetskih, bioloških, psiholoških, sociokulturoloških i činioca okoline.
  • Genetski je uslovljena diferencijacija kompleksa hormona i neurotransmitera koji regulišu osećaj sitosti, gladi, lipogenezu i lipolizu kao i rast i razvoj reproduktivne funkcije.


Faktori rizika za nastanak gojaznosti

  • “Gojaznost u porodici”
    - Povećana porođajna težina, dijabetes majke i gojaznost u porodici su činioci koji zajedno sa činiocima sredine određuju vrstu i stepen gojaznosti.
  • Kod mlađe dece ako je jedan roditelj gojazan šansa da će biti gojazni u odrasloj dobi je tri puta veća, a ako su oba roditelja gojazna 10 puta veća nego kod dece čiji roditelji nisu gojazni.
  • Do treće godine života gojaznost roditelja više predviđa gojaznost u odrasloj dobi od same aktuelne težine deteta.
  • Rani period u detinjstvu je kritičan za razvoj gojaznosti. Dužina dojenja je obrnuto povezana sa rizikom za gojaznost u kasnijem detinjstvu.
  • Ulaganje u pravilnu ishranu u detinjstvu, kao što je veći unos proteina ima kasnije pozitivne efekte po zdravlje.
  • Adolescencija je drugi period povećane sklonosti ka razvoju gojaznosti.


Faktori sredine koji doprinose razvoju gojaznosti su mnogostruki

  • nizak socioekonomski status
  • gojaznost majke
  • sedaterni način života (u SAD 25 % dece gleda televizijski program više od 4 sata dnevno)
  • Smanjena fizička aktivnost (u SAD samo 20% dece je 2-5x nedeljno fizički aktivna).


Posledice gojaznosti po zdravlje

Gojaznost je udružena sa zdravstvenim problemima u pedijatrijskom uzrastu i važan je činilac rizika za mnoga oboljenja i smrtnost u odrasloj dobi.


Zdravstveni problemi koji se kasnije javljaju kod gojazne dece i adolescenata

  • A. Kardiovaskularni sistem
    -hiperholesterolemija i dislipidemija
    -hipertenzija
  • B. Endokrini sistem
    -hiperinsulinizam
    -insulinska rezistencija-smanjena tolerancija glukoze
    -tip 2 dijabetes melitusa
    -neredovnost menstruacija
  • C. Mentalno zdravlje(depresija)
  • D. Respiratorni sistem (astma)
  • E. Ortopedski problemi (genu varum)
  • F. Gastrointestinalni (nealkoholni steatohepatitis)


Distribucija masti

Iako je ukupna količina masti u telu značajan parametar za procenu zdravstvenog rizika, raspored (distribucija) masti je, takođe, značajan parametar, čak nezavisan.
Razlikujemo dva tipa rasporeda (distribucije) masti:

  1. "Apple shape"-jabuka-androidni tip gojaznosti-upper distribution-gornja distribucija. Adipozno tkivo je koncentrisano oko trbuha i u gornjim partijama tela. Ovaj tip gojaznosti nosi povećan rizik za hipertenziju, dijabet tip II, srčana oboljenja i izvesne forme karcinoma.
  2. "Pear shape"-kruska- ginoidni tip gojaznosti -lower distribution- donja distribucija. Adipozno tkivo se koncentriše oko bokova, kukova i butina. Češći je kod gojaznih žena.


Kako se određuje zdravstveni rizik na osnovu Body Mass Index-a?

*Komorbiditet je stanje udruženo sa gojaznošću koje se pogoršava sa povećanjem BMI, a često poboljšava ukoliko se gojaznost uspešno tretira.


Kada je procena zdravstvenog rizika adekvatna?

BMI se koristi za procenu zdravstvenog rizika kod odraslih osoba. Ne zavisi od pola i uzrasta jer ima širok dijapazon primene (od 19 do 70 godina).

 
  BMI   Uhranjenost   Rizik za obolevanje na osnovu BMI   Rizik za obolevanje na osnovu BMI i komorbiditeta*
 < 18.5  Mršavi  Minimalni  Nizak
 > 18.5 - 25  Normalno uhranjeni  Nizak  Umeren
 > 25 - 30  Prekomerno uhranjeni  Umeren  Visok
 > 30 - 35  Umereno gojazni  Visok  Vrlo visok
 > 35 - 40  Jako gojazni  Vrlo visok  Ekstremno visok
 > 40  Ekstremno gojazni  Ekstremno visok  Ekstremno visok


Prisustvo jednog ili više komorbidnih stanja povećava zdravstveni rizik vezan samo za BMI.

Komorbiditet vezan za gojaznost:

  • Hipertenzija
  • Kardiovaskularne bolesti
  • Dislipidemija
  • Tip II dijabetes
  • Sleep apnea
  • Osteoartritis
  • Sterilitet

Druga patološka stanja:

  • idiopatska intrakranijalna hipertenzija
  • proširene vene donjih ekstremiteta
  • gastroezofagealni refluks
  • urinarna stres inkontinencija