Urologija

Muški infertilitet

Pitanje
Imam 34 god, a moj suprug 44. Živimo u Švedskoj i evo 2,5 god. pokušavamo dobiti dijete, ali bez uspjeha. Na redovna ispitivanja idemo već godinu i po i kod mene je sve u redu. Međutim kod supruga je ustanovljeno da nema dovoljan broj pokretljivih spermatozoida i to je jedini uzrok naše neuspješnosti. Doktor mu nije pripisao nikakvu terapiju, već je to pripisao štetnom otrovu - nikotinu i predložio da moj suprug prestane pušiti. Zakazao nam je i vjestačku oplodnju koja će biti za godinu dana. Molim vas da mi odgovorite da li postoje, i koji, ljekovi za ubrzavanje pokretljivosti spermatozoida. Unaprijed zahvalna 
Tužna

Odgovor 
(Radojević dr Vladan, urološka služba)
Uzroci muškog infertiliteta mogu biti brojni: varikocela, nespušteni testisi, neprepoznata torzija testisa, infekcija (Chlamydia), endokrinološki poremećaji. S obzirom da je suprug prošao urološki pregled pri čemu nije prepoznato nijedno od navedenih oboljenja, ovde se verovatno radi o idiopatskom infertilitetu nepoznatog uzroka (oko 40% slučajeva).
Postoje lekovi koji u ovom slušaju imaju ograničenu primenu, jer se radi o nespecifičnoj terapiji. Podjednako važan je način života, što podrazumeva izbegavanje alkohola, droga i cigareta, izbegavanje ekstremnih fizičkih napora i uzimanja anabolika, sprečavanje izlaganja tela visokoj temperaturi…
Najčešće korišćeni lekovi su antiestrogeni (Klomifen citrat i Tamoxifen). Terapija traje 3-6 meseci u dozi od 25-50 mg dnevno (Klomifen citrat) uz kontrolu nivoa hormona (FSH, LH i testosterona).
Takođe se koriste: aminokiselina Arginin, Bromokriptin, Kortikosteroidi, Pentoksifilin,vitamini A, C i E (deluju kao antioksidansi), preparati cinka.

Neoplazma prostate

Pitanje
Operisan sam jula 2004. g. od neoplazme prostate sa PSA 6,8. Izvršena je radikalna prostatektomija. Imam 62 godine, sada se dobro osećam. Urađena mi je biopsija i u nalazu histopatologa se kaže da u desnom lobusu, u jednom punktatu, u jednoj trećini ima malignih ćelija. Na hispatološkom nalazu posle operacije se navodi da je bila zahvaćena prostata i vesica seminis, a da limfni čvorovi i limfa nisu. Posle operacije na svaka tri meseca sam radio PSA i svi su ispod 0,1. Primao sam 4 meseca Androcur tabl. Interesuje me da li praćenje PSA dovoljno i šta da preduzimam da ne dođe do recidiva i Vaša prognoza. 
Unapred hvala M. S.

Odgovor 
(Radojević dr Vladan, urološka služba)
Na osnovu vaših navoda zaključujem da osim antiandrogena (Androcur), nije bilo druge terapije nakon operacije (kastracija, hormonska i radioterapija). U prognostičkom smislu važno je znati Gleason skor (određuje patolog mikroskopskim pregledom). S obzirom da limfne žlezde nisu zahvaćene i imajući u vidu godine starosti prognoza je povoljna, bez obzira što je postojala lokalna invazija (zahvaćenost vesicule seminalis).
Nakon radikalne prostatektomije potrebno je doživotno praćenje PSA. Prve godine nakon operacije na 3 meseca, sledeće 2 godine na 6 meseci, a zatim jednom godišnje. Pri tome vrednosti PSA ne smeju biti veće od 0,2 ng/ml. Takođe treba periodično raditi radiografiju pluća, scintigrafiju skeleta i ehotomografiju abdomena i male karlice u cilju pronalaženja eventualnih udaljenih metastaza.

Kamen u bubregu

Pitanje
Pre otprilike 3 meseca sam dobila bolove u predelu desnog jajnika. Pomislila sam da je slepo crevo, ali kad mi je doktor uradio analizu krvi i mokraće ustanovljeno je da samo imam pesak u mokraći. Na dalje preglede nisam išla dok stomak nije počeo opet da boli (pre mesec dana). Urađena mi je krvna slika (koja je u redu) i analiza mokraće gde je ustanovljeno "malo peska" u mokraći (kako je doktor rekao) i da nema potrebe za daljim ispitivanjima . 
Na moj zahtev otišla sam na ultra zvuk gde je rezultat bio "DESNI BUBREG UREDNOG POLOŽAJA, DILATIRANIH ČAPICA ZA GORNJI POL I SA TRI KALKULUSA DO 4MM."
Nedelju dana nakon terapije (2-3 litra vode dnevno i ROWATINEX) urađen mi je opet ultra zvuk gde mi je doktor rekao da se vidi samo 1 kamen i to veličine 3 mm. Da li je moguće da za nedelju dana izbacim dva kamena a treći se smanji za jedan milimetar.? 
Ono što mene najviše muči je to što i dan danas imam bolove u predelu jajnika (desnog). To nije jak bol koju su mi opisivali ljudi koji su izbacili kamen, već neugodna bol koja traje po nekoliko dana pa prestane na jedan dan i tako u krug. Kada stojim boli manje ali kada sednem onda boli jače. Takođe sam pre tri meseca bila i kod ginekologa koji je rekao da je sve uredu sem što mi je desni jajovod malo otečen što navodno nije opasno. Moje pitanje je:
Da li je moguće da osećam ove bolove zbog kamena u bubregu i da li je otečenost desnog jajovoda zaista bezopasna? (ili mene stomak boli baš zbog toga?)

Odgovor 
(Radojević dr Vladan, urološka služba)
Bolovi kod kalkuloze (kamena) bubrega, su najčešće jaki, grčeviti - tzv. bubrežne kolike. To je posebno izraženo ako kamen migrira duž uretera (mokraćovoda).
Da bi se utvrdio broj, veličina i lokalizacija kamena, kao i stanje pijelokaliksnog sistema i uretera (staza, dilatacija) potrebno je uraditi nativni rentgenski snimak abdomena iekskretornu urografiju (IVP) koja predstavlja standard u dijagnostici ove bolesti. Takođe nam stoje na raspolaganju radioizotopska ispitivanja - radiorenogram i scintigrafija bubrega koja su ipak u drugom planu u ovom slučaju.
Kalkulusi ove veličine (3-4 mm) mogu se prevideti prilikom ultrazvučnog pregleda. Zbog toga kao i zbog perzistiranja tegoba (bol) predlažem urografiju koja će dati odgovor na pitanje da li tegobe potiču od urotrakta.

Sekrecije iz uretre

Pitanje
Poštovani doktore
Stalno mi nešto curi iz penisa. Neki žućkasti sadržaj, prlja veš a oseća se povremeno i neprijatan miris.
Da li je to opasno i kako se leči?

Odgovor 
(Radojević dr Vladan, urološka služba)
Prisustvo sluzave ili gnojave sekrecije iz uretre najvažniji je simptom uretritisa, zapaljenja uretre. Uretritisi mogu biti izazvani specifičnim (TBC, sifilis, gonoreja) ili nespecifičnim (bakterije, virusi, gljivice) uzročnicima. Pored sekrecije iz uretre karakterišu se poremećajima mokrenja (bolno i teško mokrenje, pečenje pri mokrenju) i patološkim nalazom u urinu.
Dijagnoza se postavlja mikrobiološkim pregledom iscedka i urina. Terapija je ciljana, prema antibiogramu a dužina uzimanja antibiotika je od 1-7 dana zavisno od uzročnika infekcije. S obzirom da je većina uretritisa posledica seksualnog kontakta potrebno je ispitivanje partnera.
Navedeni simptom može se javiti i kod prostatitisa (upale prostate) koja se najčešće javlja kada dođe do širenja infekcije duž uretre (ascendentni put). Simptomatologija je donekle slična kao kod prethodnog stanja, s tim što se ovde javlja bol ili osećaj nelagodnosti u predelu oko čmara i tegobe pri seksualnom odnosu (smanjenje libida, bolna ejakulacija, pojava krvi u spermi).
Dijagnoza je mikrobiološka, upotpunjena digitorektalnim pregledom prostate od strane lekara.
Terapija je antibiotska, kao i kod uretritisa a dužina zavisi od toga da li oboljenje ima akutni ili hronični karakter.

Tumefakt - zadebljanje u skrotumu

Pitanje
Poštovanje,
Imam 41 god, unazad par godina imam zadebljanje u mošnicama, naime mislim da je u pitanju pasemenik. Semenik je normalne veličine i na njemu nema promjena. Ali je na pasemeniku primjentna promjena veličine, čini mi se klikera ili tako nešto. Ovo sam primjetio unazad par godina, nije mi smetalo do sada, tako da ne znam kad je tačno do ove promjene došlo. Inače osjeća mi se i neugodan smrad, naročito kad posle odnosa ostane sperma do ujutru na penisu, pa onda smrdi neugodno. Sumnjam na infekciju nekom bakterijom. Sta da preduzimam?
M. M.

Odgovor 
(Radojević dr Vladan, urološka služba)
Svaki tumefakt u skrotumu zahteva neodložno urološko ispitivanje. Moj savet u ovom slučaju je poseta lekaru urologu koji će pregledom-palpacijom i eventualnom ehotomografijom skrotuma postaviti tačnu dijagnozu.
Na osnovu datih, nepotpunih podataka teško je reći o čemu se radi. Ukoliko promena ne pripada testisu (pipa se iza njega) može se raditi o cisti epididimisa, spermatoceli ili varikoceli, a s obzirom da je bezbolna i da perzistira dve godine (ne uvećava se) verovatno se ne radi o upali - epididimitisu.

Trihomonijaza

Pitanje
Poštovani, zovem se D. Zabavljam se sa devojkom 5 godina i već više od godinu dana se lečimo od TRIHOMONIJAZE. Lečili su nas triagilom, više puta ali se posle mesec dana, na osnovu brisa, utvrdi da opet imamo simptome. Ovo traje već više od godinu dana i veoma smo zabrinuti pošto želimo da imamo decu. Možete li nam nešto više reći o ovoj bolesti, načinu lečenja.... Kome se treba obratiti? Hvala unapred.

Odgovor 
(Radojević dr Vladan, urološka služba)
Trihomonijaza je infekcija čiji je izazivač parazit Trichomonas vaginalis. Radi se o seksualno transmisivnoj bolesti, mada se kod žene može preneti i na drugi način (parazit može živeti u spoljašnjoj sredini do 45 minuta).
Mokraćovod (uretra) je najčešće mesto naseljavanja ovog parazita kod muškarca, a kod žene vulva i vagina.
Najčešći simptomi kod žena su vaginalna sekrecija neprijatnog mirisa, svrab, bolovi pri mokrenju i prilikom seksualnog odnosa, a kod muškaraca iscedak iz uretre i pečenje pri mokrenju. Simptomi često mogu biti odsutni. Tada se dijagnoza postavlja izolovanjem protozoe iz urina, iscedka uretre ili vaginalnog sekreta.
Terapija: Lek izbora je METRONIDAZOL (ORVAGYL). Obično se daje oralno u jednoj dozi od 2 g. Druga varijanta je 250 mg 3 x dnevno, 7 dana.
Veoma je važno lečiti oba partnera istovremeno. U prvom trimestru trudnoće kontraidikovano je davati ovaj lek.
Prevencija: Korišćenje kondoma pri rizičnim seksualnim odnosima, kao i održavanje lične higijene (čisti peškiri i veš).

Bol u testisu (testalgia, testadinia)

Pitanje
Imao sam bolove u desnom testisu. Bolovi su bili "tupi" tj. slabo lokalizovani, čini mi su potpuno prestali, ali su iznenada počeli da se prenose duž cele desne noge, donjeg desnog dela abdomena, desne prepone itd... glavna informacija: desni testis, iako inače ne boli, daleko je osetljiviji na dodir i njime uzrokovan bol od drugog testisa... Šta bi to moglo biti?
Unapred hvala

Odgovor
(Radojević dr Vladan, urološka služba)
Bol u testisu (testalgia, testadinia) je simptom koji prati nekoliko oboljenja urogenitalnog trakta, mada je na osnovu navedenih simptoma a bez kliničkog pregleda nejasno da li se radi o urološkom oboljenju, ili o neuralgiji gde se bol samo propagira ka testisu.
Na osnovu karaktera bola i lokalizacije, a imajući u vidu činjenicu da je to najčešće oboljenje u skrotumu kod odraslih osoba, moguće je da se radi o prvim simptomima epididimitisa (upala epididimisa - pasemenika).
Naravno da bol koji se najčešće širi naviše ka slabini nije jedini simptom. Ovo oboljenje može biti praćeno povišenom temperaturom, učestalim mokrenjem, pečenjem pri mokrenju i ejakulaciji i pojavom krvi u spermi. U kasnijoj fazi dolazi do uvećanja skrotuma sa kožom koja može biti sa svim znacima zapaljenja (topla, crvena, edematozna). Ukoliko dođe do propagacije zapaljivog procesa ka testisu tad se radi o orhiepididimitisu, a simptomatologija je ista.
Uzročnici mogu biti različiti. Kod mlađih, seksualno aktivnih: Chlamydia, Mycoplasma, Ureaplasma, Naisseria a kod starijih E. Coli, Klebsiela, Proteus a ređe Streptokok, Stafilokok.
Za postavljanje dijagnoze potreban je klinički pregled, zatim laboratorijske analize, urinokultura, bris uretre.
Terapija je antibiotska uz suporativne mere (mirovanje sa podignutim skrotumom, obloge, analgetici). Antibiotik je najbolje dati ciljano, po antibiogramu, a empirijski dolaze u obzir cefalosporini, aminoglikozidi, hinoloni.
Na kraju postoji još nekoliko oboljenja gde je bol u skrotumu jedan od simptoma:

• Varicocele (javlja se po pravilu sa leve strane što ovde nije slučaj)
• Uklještena preponska kila
• Bubrežna kolika sa propagacijom bola ka istostranom skrotumu

Što se tiče tumora testisa bol se ne može smatrati ranim simptomom.
S obzirom da je bez kliničkog pregleda nemoguće pravilno postaviti dijagnozu u ovom slučaju potrebna je urološka konsultacija.