Projekti i aktivnosti

Zdravstveni centar Zaječar samostalno, ili sa drugim organizacijama, angažovan je na izradi stručnih, medicinskih projekata.

Pored projekata, stručnjaci Zdravstvenog centra angažuju se u radu Srpskog lekarskog društva - Podružnica Zaječar, na organizaciji naučno-stručnog skupa "Timočki medicinski dani" i izdavanju časopisa "Timočki medicinski glasnik"...

Najznačajniji projekti i aktivnosti u 2011. godini:

• Akreditacija Opšte bolnice Zaječar
• Donacija Vlade Japana - digitalni mamograf
• Uvođenje kliničkih puteva
• Angio sala u zaječarskoj bolnici

Akreditacija Opšte bolnice Zaječar

Opšta bolnica u Zaječaru je stekla status akreditovane bolnice na period od jula 2011.godine do jula 2012. godine. U postupku samoocenjivanja i eksternog ocenjivanja uključene su sledeće oblasti: opšte lečenje, intenzivna nega, operaciona sala, urgentna medicina, službe kliničke podrške ( radiologija, laboratorija i apoteka ), oblast životne sredine i neklinička podrška ( upravljanje, rukovođenje, ljudski resursi i upravljanje informacijama ). Krajem 2011. godine pripremljen je Plan integrisanog unapređenja kvaliteta za 2012. godinu u skladu sa preporukama Tima eksternih ocenjivača.

Donacija Vlade Japana - digitalni mamograf

U okviru projekta Vlade Japana ’’ Unapređenje skrininga i prevencije raka dojke u Republici Srbiji ’’, jula 2011. godine Zdravstveni centar Zaječar je dobio savremenu mamografsku opremu, čime je unapređen skrining i prevencija malignih promena na dojkama. Za nepunih 5 meseci, na novom mamografu pregledano je preko 700 žena.

Uvođenje kliničkih puteva

Kao deo projekta ’’Razvoj zdravstva Srbije – dodatno finansiranje’’, Opšta bolnica u Zaječaru je uključena u proces razvoja i implementacije kliničkih puteva za: normalan porođaj, bronhijalnu astmu kod dece, laparoskopsku holecistektomiju, kolorektalni karcinom, akutni moždani udar i akutni koronarni sindrom. Na radionicama tokom 2011. godine predstavljeni su finalni nacrti kliničkih puteva, koji su tokom prve faze izrađeni i testirani u Opštoj bolnici u Zaječaru.

Angio sala u zaječarskoj bolnici

U toku 2011. godine započele su pripremne aktivnosti za buduću angio salu. Sredstva za ovu investiciju obezbedilo je Ministarstvo zdravlja RS. Kao deo pripremnih aktivnosti, lekari i medicinske sestre su pohađali edukaciju za obavljanje novih intervencija. 

21. februar 2011.

Dom zdravlja započeo projekat ’’ Poboljšanje dostupnosti zdravstvene zaštite osoba sa invaliditetom u gradu Zaječaru ’’

U okviru projekta Ministarstva zdravlja RS ’’ Pružanje unapređenih usluga na lokalnom nivou ’’ – Dils, 42 doma zdravlja koja su uključena u projekat dobila su finansijska sredstva za sprovođenje projekata koji su usmereni na unapređenje dostupnosti zdravstvene zaštite osetljivim populacionim grupama ( stari, deca, mladi, invalidi, Romi )

Zaječarski dom zdravlja započeo je realizaciju projekta ’’ Poboljšanje dostupnosti zdravstvene zaštite osoba sa invaliditetom u gradu Zaječaru ’’ u partnerstvu sa lokalnom samoupravom i Društvom za dečju i cerebralnu paralizu. Projektne aktivnosti podrazumevaju pružanje zdravstvenih usluga kroz preglede u kućnim uslovima, fizikalni tretman, negu i podršku kroz obezbeđivanje antidekubitalnih dušeka.

Ministarstvo zdravlja sprovodi ove projekte sa ciljem unapređenja kapaciteta doma zdravlja, kako bi se razvilo partnerstvo sa lokalnom samoupravom i nevladinim organizacijama koje se bave osetljivim populacionim grupama.

Projekat „Pružanje unapređenih usluga na lokalnom nivou”- (DILS)

Na osnovu potpisanog sporazuma o zajmu između Vlade Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete i Ministarstvo rada i socijalne politike će sprovesti četvorogodišnji (2009–2012) projekat „Pružanje unapređenih usluga na lokalnom nivou“ – DILS. Ukupna vrednost kredita iznosi 32 miliona evra, od čega će Ministarstvo zdravlja za realizaciju osnovnog cilja projekta koristiti 12,5 miliona evra.

Cilj projekta

Cilj je da se pruži dodatna pomoć započetoj reformi primarne zdravstvene zaštite, da se osnaže kapaciteti ustanova i krajnjih korisnika u smislu poboljšanja dostupnosti, efikasnosti, pravičnosti i kvaliteta pružanja usluga na lokalnom nivou.

Komponente projekta

Finansiranje u Primarnoj zdravstvenoj zaštiti i zdravstveni menadžment

U svetlu planiranih promena načina finansiranja, kao i novih nadležnosti lokalne samouprave u oblasti zdravstvene zaštite, predviđena je:

(i) analiza postojećeg i predlog unapređenog sistema budžetskih davanja za primarnu zdravstvenu zaštitu;

(ii) izrada predloga za nagrađivanje zdravstvenih radnika shodno pruženom kvalitetu rada;

(iii) obuka vezana za novi način finansiranja i zdravstveni menadžment za domove zdravlja i lokalnu samoupravu;

(iv) analiza efekata plaćanja putem kapitacije na dostupnost i kvalitet zdravstvene zaštite pružene osetljivim populacionim grupama.

Povećanje dostupnosti osetljivim populacionim grupama

Ova komponenta podrazumeva:

(i) identifikaciju osetljivih populacionih grupa i procenu njihovih potreba;

(ii) obuku za izradu projekata;

(iii) edukaciju zdravstvenih radnika i saradnika o potrebama starih, dece, mladih, invalida, Roma na osnovu akreditovanih programa od strane Zdravstvenog saveta Srbije;

(iv) obuku lokalne samouprave u vezi sa njihovim nadležnostima u oblasti zdravstvene zaštite i potrebama osetljivih populacionih grupa;

(v) izradu lokalnih strateških planova / planova razvoja zdravstvene zaštite;

(vi) uspostavljanjedelotvornih i održivih načina saradnje između lokalne samouprave, domova zdravlja, nevladinih organizacija i korisnika na lokalnom nivou;

(vii) dodelu grantova za izradu projekata/programa.

Unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite

Projekat će snažno podržati strateško opredeljenje Ministarstva zdravlja za stalno unapređenje kvaliteta na nacionalnom i lokalnom nivou tako što će

potpomoći rad stručnih tela poput Komisije za unapređenje kvaliteta i bezbednosti pacijenata, Komisije za izradu i implementaciju vodiča dobre kliničke prakse i Komisije za procenu zdravstvenih tehnologija za razvoj i primenu:

(i) akcionog plana Strategije za kvalitet i bezbednost pacijenata;

(ii) reviziju 10 postojećih i izradu 5 novih vodiča dobre kliničke prakse uz poštovanje principa farmakoekonomije;

(iii) razvijanje novih standarda medicinske opreme za sva tri nivoa zdravstvene zaštite.

Sa druge strane stvoriće se mehanizmi za obezbeđenje kvaliteta pružanja usluga na lokalnom nivou i to kroz:

(iv) dodelu sredstava za stalno unapređenje kvaliteta i akreditaciju;

(v) razvoj lokalnih akcionih planova za unapređenje kvaliteta;

(vi) izradu kliničkih puteva kao procedura za pružanje multidisciplinarne zdravstvene zaštite zasnovane na dokazima;

(vii) dodely grantova za izvođenje manjih građevinskih radova, nabavke opreme ili edukaciju, a u skladu sa prioritetima koje postavlja proces akreditacije a usvaja osnivač – opština/grad.

Unapređenje informaciono-komunikacionih tehnologija

Planirana je informatizacija svih 157 domova zdravlja: uspostavljanje informaciono-komunikacione mreže u svim objektima doma zdravlja, povezivanje udaljenih ambulanti sa centralnom zgradom, nabavka računara, servera, bar-kod čitača, štampača, uvođenje standardizovanog softvera u vlasništvu ministarstva zdravlja i obuka korisnika za korišćenje aplikacija. Iz sredstava DILS projekta za unapređenje informacionih sistema u domovima zdravlja obezbeđeno je 6 miliona evra, s tim što će biti neophodno da i lokalne samouprave, u skladu sa svojim nadležnostima, učestvuju u finansiranju.

Značaj DILS projekta u decentralizaciji zdravstvenog sistema

U Povelji o lokalnoj samoupravi Saveta Evrope, čiji je Srbija član od 2003. godine, stoji: „Poželjno je da javne poslove obavljaju oni nivoi vlasti koji su najbliži građanima“ i da „lokalne vlasti imaju pravo na odgovarajuće sopstvene izvore finansiranja kojima slobodno raspolažu u okvirima svojih ovlašćenja“. Na putu ka evropskim integracijama i decentralizaciji zdravstvenog sistema,a u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, u Srbiji su od januara 2007. godine, osnivačka prava za domove zdravlja i apoteke preneta na opštine, a Zakon o finansiranju lokalne samouprave iz 2006. godine je utvrdio prava opština na izvorne prihode. To znači da lokalne samouprave treba da preuzmu zakonom predviđene obaveze i da zdravlje svojih građana dožive kao sopstvenu odgovornost. U tom smislu projekat „Pružanje unapređenih usluga na lokalnom nivou“, finansiran iz kredita Svetske banke, daće snažan doprinos jačanju kapaciteta zaposlenih u primarnoj zdravstvenoj zaštiti i u opštinama za donošenje odluka u oblasti upravljanja, o novom načinu finansiranja, proceni potreba osetljivih populacionih grupa, strateškom planiranju, stalnom unapređenju kvaliteta, i korišćenju informacionih tehnologija, kako bi mogli da brzo i efikasno odgovore na potrebe svojih građana.