Podeli 
Razvoj zdravstva u Zaječaru
Ukratko hronološki
1835. Zabeleženo da je prvi lekar koji je posetio zaječarski okrug, bio dr Grigorije Ribakov.
1843. Postavljen je prvi fizikus u Zaječaru, bio je to Dimitrije Kaparis.
1868. Počela sa radom prva bolnica, imala je 20 bolesničkih postelja, smeštena u iznajmljenoj kući.
1912. Počela sa radom novosagrađena bolnica na sadašnjem mestu, ima 300 bolesničkih postelja, posebna odeljenja za određene bolesti: unutrašnje, hirurške, ginekološko-akušerske i zarazne i ostale prateće objekte.
Zgrada Bolnice iz 1912. godine
1920. Renovirana bolnica posle oštećenja u ratovima. Sazidana tri nova objekta (barake), počeo sa radom Dom narodnog zdravlja sa školskom poliklinikom i Sanitarno-epidemiološkom i bakteriološkom stanicom.
1930. U Zaječaru instaliran prvi rendgen aparat.
1952. Odlukom Ministarstva zdravlja Srbije bolnica u Zaječaru postaje bolnica prve kategorije, Sanitarno epidemiološka stanica se izdvaja iz Doma zdravlja i osniva se Higijenski zavod.
1964. Spajanjem bolnice i svih ambulantnih zdravstvenih ustanova osniva se Medicinski centar, izvan koga ostaju Gradska apoteka i Zavod za zaštitu zdravlja. Medicinski centar ima sledeće kadrove: Lekara 66, medicinskih tehničara 140, bolničara i negovateljica 83, nemedicinsko osoblje 188, ukupno 477 zaposlenih.
1974. Počinje da izlazi Timočki medicinski glasnik, organizuju se Timočki medicinski dani.
1980. Počeo sa radom novi Dom zdravlja.
1990. Osnovan i Regionalni zdravstveni centar koji je objedinjavao celokupnu zdravstvenu službu svih osam opština tadašnjeg Zaječarskog regiona.
1998. Na osnovu statuta Zdravstvenog centra uz saglasnost Ministarstva za zdravlje Republike Srbije, Zdravstveni centar Zaječar obavlja zdravstvenu delatnost predviđenu zakonom za Dom zdravlja (primarnu zdravstvenu zaštitu) i opšte bolnice (polikliničku i stacionarnu zdravstvenu delatnost) na području Opštine i Okruga Zaječar. Zdravstveni centar objedinjava zdravstvenu službu opštine Zaječar, osim Apotekarske ustanove, Zavoda za zaštitu zdravlja i Zavoda za rehabilitaciju u Gamzigradskoj banji. Struktura zaposlenih u Zdravstvenom centru je sledeća: visoka stručna sprema 281, srednja i viša medicinska sprema 745, svi nemedicinski kadrovi 236.
Detaljnije
Zdravstvo Zaječara u prošlosti i u sadašnjosti ima čime da se pohvali. Od dolaska prvog fizikusa 1843. godine do današnjih dana prošlo je 160 godina. U tom vremenskom periodu u zdravstvu Zaječara je radilo preko 2500 zdravstvenih radnika. Mnogi od njih su ušli u istoriju medicine ili su ušli u svest naroda kao dobročinitelji. Svaka generacija je svemu onome što je nasledila i dodavala. Stalno je unapređivana zdravstvena delatnost, povećavan broj lekara i ostalih zdravstvenih radnika, zidale građevine i kupovala savremena dijagnostička i terapijska oprema. Unazađivali su nas samo ratovi, kojih je na nesreću bilo često i posle kojih smo počinjali bez polovine kadrova i sa porušenim zgradama. Posle tih nesreća sa novom snagom i voljom se napredovalo. Tako se stiglo do zavidnog nivoa zdravstvene zaštite stanovništva po obimu i po kvalitetu pruženih usluga.
Godine koje su bile presudne u razvoju zdravstva Zaječar po mnogo čemu jasno su obeležene.
Izgradnja savremene bolnice 1912. godine, koja je tada ocenjivana kao najuređenija u Kraljevini, suštinski je temelj budućeg razvoja zdravstva Zaječara. Stvoreni su uslovi za razvoj kvalitetne medicine, specijalističkih grana i savremene dijagnostike.
U 1920. godini je osnovan Dom narodnog zdravlja, školska poliklinika, sanitarno-epidemiološka stanica i bakteriološka stanica. Ta godina se može smatrati početkom razvoja primarne, ambulantno polikliničke službe i preventivne medicine.
U 1953. godini jasno su određeni zadaci i uloge pojedinih delova zdravstvene službe. Bolnica je brojem specijalističkih grana, sadržajem i nivoom usluga i građevinskim uslovima ispunila određene uslove, pa je odlukom Ministarstva zdravlja proglašena za bolnicu prve kategorije. Dom zdravlja se kompletira sa svim službama koje su zakonom bile predviđene. Sanitarno epidemiološka i bakteriološka stanica prerastaju u Higijenski zavod, koji od tada postaje centar preventivne medicine, bakteriološke i serološke dijagnostike za celu Istočnu Srbiju.
U 1964. godini je izvršeno spajanje ambulantne i stacionarne zdravstvene službe u opštini Zaječar. Time su stvoreni uslovi za razvoj savremenog koncepta zdravstvene zaštite koji je podrazumevao funkcionalnu integrisanost ambulatne i stacionarne zdravstvene službe. Taj period od 40 godina se karakteriše najbržim razvojem zdravstvene službe i dostizanjem najvišeg nivoa u svakom pogledu. To se jasno vidi iz uporednih podataka iz 1964. i 2004. godine. U ovom periodu broj lekara se povećao četiri puta, broj medicinskih tehničara četiri puta. U bolnici je lečeno četiri hiljade bolesnika više a ostvareno je šezdeset hiljada bolesničkih dana manje, prosečna dužina bolničkog lečenja smanjena od 14 na 6,8 dana. Broj pregleda je povećan za više od tri puta a broj raznih medicinskih usluga za više od šest puta. U tih 40 godina površina radnog prostora je povećana za preko dvadeset pet hiljada kvadratnih metara. Osnovane su 24 nove službe, otvoreno 10 zdravstvenih stanica i u skoro svakom selu zdravstvena ambulanta. Stručni časopis Timočki medicinski glasnik izlazi neprekidno 28 godina. Održani su Timočki medicinski dani 24 puta i na njima je saopšteno preko tri hiljade stručnih i naučnih radova. Stručni sastanci sekcija svih grana medicine, više simpozijuma, seminara i raznih drugih stručnih sastanaka organizovano je više puta godišnje. Učešće lekara Zdravstvenog centra na kongresima u zemlji i inostranstvu i objavljivanje radova u domaćim i stručnim časopisima nije više retkost.
dr Stevan Mačaj
dr Laza Ilić
dr Kosta Todorović
Koliko god je bilo lako odlučiti se za najznačajnije godine u razvoju zdravstva Zaječara, toliko je teško isticati pojedince po značaju. Neki su dostigli svetski nivo i ušli u istoriju medicine (akademik dr Kosta Todorović), drugi su ostali u pamćenju naroda kao legende (dr Stevan Mačaj i dr Laza Ilić). Mnogi koji su radili kasnije ili još rade, su po znanju i zvanjima prevazišli slavne prethodnike. Sama činjenica da je u poslednjih dvadesetak godina jedanaest lekara odbranilo doktorske distertacije, magistriralo dvanaest, subspecijalizaciju završilo deset, a zvanje primarijusa dobilo preko pedeset lekara, jedan postao član Medicinske akademije nauka, govori da je veliki broj onih koje bi trebalo istaći kao najzaslužnije.
Danas zdravstveni centar ima 246 lekara, stomatologa farmaceuta, biohemičara, pravnika i ekonomista, 686 medicinskih tehničara i 234 ostalih radnika. Zdravstveni centar čine 15 stacionarrnih službi, 12 ambulatno polikliničkih, 8 dijagnostičkih i 7 nemedicinskih službi. U 2004. godini ostvareno je 61.125 preventivnih pregleda, 405 152 preventivne usluge, 406.470 kurativnih pregleda i 832.210 kurativnih usluga. U bolnici je lečeno 18.125 bolesnika i ostvareno 114.350 bolesničkih dana.
Sve do sada rečeno govori da smo uvek bili na dobrom putu i da smo u dvadeset prvi vek ušli sa ogromnim bogatstvom u kadrovima, opremi i objektima, što znači imamo sve uslove za dalje napredovanje.
Nagrada Kliničkog centra Srbije i časopisa "Viva" za dostignuća u razvoju zdravstvene zaštite stanovništva "Sunčani sat", "kao beleg poštovanja i zahvalnosti pregaocima u zdravstvu", dodeljena je Zdravstvenom centru Zaječar 1996. godine i Službi za nuklearnu medicinu 2001. godine.
